„СРБИЈА - Национална ревија”, број 62
РЕЧ ПРЕ
Није лако решавати једначине без непознатих и витлати празном пушком. И велика неизвесност боља је од лоше извесности. Може ли нас радовати добитак ако смо се кладили на своју пропаст? У предворју још једног лелујавог лета, човеку се глава напуни лаких одговора на тешка питања. Зато смо се ми ветрили на путовању. Били смо у бањи Русанда, у Ткачким дворима у Ракарима, у Светој земљи, у мистичном Петроварадину. Подсетили на Љубицу Марић, Љубу Поповића, Шејку. Разговарали са Жарком Драгојевићем, Михаилом Дудашом... Лакше је кренути него се вратити. <
САДРЖАЈ
Пролог
ПОЗНО ПРОЛЕЋЕ И МЛАДО ЛЕТО 2017.
Српске игре на срећу
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ФОТОГРАФИЈОМ САЗНАВАТИ СВЕТ
У потрази за собом
Одредишта
СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА БАЊЕ РУСАНДА У МЕЛЕНЦИМА
Лек са дна мора
Доказано је да је то слано језеро окрајак Панонског мора. Мелемност блата са његовог дна позната је одавно, па одатле изгледа и име села Меленци. Лече се овде обољења реуматска, кожна, гинеколошка... Бањски комплекс је у боровој и липовој шуми, на заштићеном подручју где обитава више од две стотине врста птица. Ваљало би да се Банаћани, па и Меленчани, присете времена када њихови преци нису чекали да се из далека појаве инвеститори и чаробни штапићи, него су сами знали шта им је чинити
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Окупљања
У РУМИ, НА ПАЗАРИШТУ, 270 ГОДИНА ПРИВИЛЕГИЈА
Свашта, ко на вашару
Има ту свега, чак се и новца нађе. Некада су то била велика трговишта, стратешка роба, житне и сточне берзе, данас некоме више личи на огроман бувљак, али је и даље живописно и корисно. Да није, не би трајало још од 20. јула 1747, када је Марија Терезија дала Руми прве привилегије. Сваког трећег у месецу овде се са свих страна, домаћих и страних, сјати људи колико за још једну Руму. Просто је невероватно шта се све ту може купити. „Не знам шта тражиш, али ту ћеш наћи”
Пише: Милош Лазић
Ходочашћа
ВАСКРШЊИ ДНЕВНИК ИЗ СВЕТЕ ЗЕМЉЕ
Стопама Богочовека
На Плочи миропомазања, код Цркве гроба Христовог, молим се дуго, дубоко. Сузе саме теку, од љубави, од радости, од милине. Смешим се. У зрно бројанице могу стати. На Голготи увлачим руку у рупу где је био пободен Часни крст и проналазим камичак. Још га чувам и понећу га на последње путовање. У Кани Галилејској додирујем камене посуде у којима је Христос претворио воду у вино. У Малој Галилеји стојим на месту где је и Неверни поверовао. Код капије за Јафу чекам Благодатни Огањ, који до мене стиже од руке до руке. Приносим га бради, али она се не пали. Само ми је срце у пламену
Пише: Небојша Јеврић
Путеви
У ТКАЧКИМ ДВОРИМА У РАКАРИМА КОД МИОНИЦЕ, СА УМЕТНИЦОМ ЗАГОРКОМ СТОЈАНОВИЋ
По кодовима предања
Ткање је за њу налик на творачку делатност, верни традицијски запис, ток најдубље суштине народа. Преузима, каже, лепоту и дух старих безимених ткаља. Зна да све ткаље, у свим временима, ткају на истој нити и призивају исту светлост. Срећна је што припада томе. Продала је стан у центру Београда и купила запуштено имање на брду у селу Ракари. Тамо је, најзад, освојила своју слободу. Изградила свој свет, у чијем је средишту стара липа. Свој видиковац. И показала нам да могућност избора, хвала Богу, постоји
Пише: Душица Милановић
Читанка
МИСТИЧНИ ПЕТРОВАРАДИН И ТАЈНОПИС ЊЕГОВЕ САКРАЛНЕ СИМБОЛОГИЈЕ
Текијска Госпа
Последња тачка Петроварадина према Сремским Карловцима обележена је занимљивим „угаоним каменом”: неоготичком католичком Црквом Марије Снежне (Госпе од снега). Иако зазвучи парадоксално, довољно је рећи Текијска Госпа, и сви ће знати о чему је реч. Застаћемо испред ове цркве, поред које непрестано протичу колоне возила. Тако ћемо призвати просторе и времена, срести мноштво узбудљивих личности, разгледати храмове, упијати учења, присуствовати важним догађајима. Док ми стојимо, све ће то пролазити испред и кроз нас
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Сазвучја
МУЗИКА СНОЛИКЕ СТВАРНОСТИ У ДЕЛУ ВЕЛИКЕ СРПСКЕ КОМПОЗИТОРКЕ
Кантата за Љубицу М.
„Генијално обдарена жена”, „свештеница уметности”, Љубица Марић (1909–2003) прошла је дуг пут и у више наврата опчињавала Европу. Своје „мистичне витраже звука” доносила из великих дубина сакралног предања, тла и народа, користећи цео арсенал модерне музике. Студирала је композицију, виолину, дириговање, клавир у Београду, Прагу, Берлину. Наступала уз Стравинског и Бартока, била једна од првих жена диригената у Европи, српски академик од 1963. Годину 2009, поводом стогодишњице њеног рођења, Унеско је прогласио годином Љубице Марић
Пише: Петар Милатовић
Стари мајстори
ИЗЛОЖБА СЛИКА ЉУБЕ ПОПОВИЋА (1934–2016) У ВАЉЕВУ
Унутрашња геометрија слике
Никада нећемо сасвим одгонетнути његово дело и никада нећемо престати да то чинимо. Ваљевци су овог пролећа подсетили на свог знаменитог суграђанина великом поставком у „Модерној галерији”, на којој су нека дела први пут виђена у јавности. Промовисано је и друго издање монографије „Љуба”
Пише: Светлана Мићуновић
Светови
ПОВОДОМ 85. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА СЛИКАРА ЛЕОНИДА ШЕЈКЕ
Дијалектика чудесног
Сврстан је међу најважније традиционалисте и најважније авангардисте у XX веку. Његови радови претходе флуксусу, неодади, летризму, box-artu. Међу првима се код нас бавио перформансом, енформелом, насликао неке од првих хиперреалистичких слика у свету, најавио објектну уметност и естетику катастрофизма деведесетих, junk art, савремену уметност базирану на колекцијама, увео концептуализам у своје стваралаштво, оставио прве примере такозваног сликарства меморије и најавио постмодерну. (...) Била је ово прилика да се још једном присетимо свега тога
Пише: Дејан Ђорић
Живот, романи
ЖАРКО ДРАГОЈЕВИЋ, ФИЛМСКИ РЕДИТЕЉ, СЦЕНАРИСТА И ЕСЕЈИСТА, О ЕПОХАЛНИМ ИСКУШЕЊИМА И ПОВРАТКУ ВОЉЕ ЗА СМИСЛОМ
Наше грешке из доброте
Завичајност је трајни духовни и душевни запис у нама. Како улазимо у године, све јасније увиђамо њену дубину и универзалност. Пренебрегнули смо вредности онога што имамо и зато олако изгубили толико тога. Живимо у свету естраде, медијске „буке и беса”, ријалитија, реклама и потчињености, да не бисмо живели у свету духа и отпора. Улога тих сурогата је репресивна и деструктивна. Модерни човек доспео је у мрачни ћорсокак и једина нада му је повратак првобитном смислу. Преутемељење и оцеловљење. У основи српског биолошког опадања је духовни а не материјални проблем. Ако му у духовном не нађемо лека, нећемо нигде
Пише: Бранислав Матић
Победник
МИХАИЛ ДУДАШ, НАЈБОЉИ СРПСКИ ВИШЕБОЈАЦ
Бити бољи од себе самог
У атлетици постоји строг и поштен закон: не борилишту си сам и све зависи од тебе. Такмичиш се да надмашиш себе, а не да поразиш друге такмичаре. Спорт је велика привилегија, поред осталог и зато што спортисти омогућава да живи игру. Ту увек додајем и борбу, јер је тај елемент у мом карактеру. Снага свеколике манипулације и извртања око нас данас је огромна, готово демонска, и представља велико искушење. Ако останемо одани својим провереним вредностима, издржаћемо и победити
Пише: Дејан Булајић
Подршка
ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ, ЗНАЧАЈ И ПРЕПОРУКЕ У САВРЕМЕНОМ СПОРТУ
Замке претренираности
Недовољна физичка активност и нездрав стил живота носи ризике, али они постоје и ако се спортом бавимо неодговарајуће и нестручно. Излагање напорима за које организам није физички спреман, као и висок интензитет оптерећења у дужем периоду без адекватног опоравка, могу бити опасни по здравље спортиста, па чак и угрозити живот. Која доза активности је оптимална процењују стручњаци из области медицине спорта
Студије
НОВИ ВАЖАН СЕРТИФИКАТ ЗА БЕОГРАДСКУ ПОСЛОВНУ ШКОЛУ
Европско управљање квалитетом
Добијањем сертификата за свој систем управљања квалитетом, у априлу ове године, БПШ је учинила још један крупан корак у правцу компатибилности на европском простору високог образовања. То доноси низ позитивних ефеката, на добробит друштва и свих учесника образовног процеса, али и обавезује да се унапређења наставе
Текст: проф. др Маријана Видас-Бубања, проф. др Зорана Антић
Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” НАСТАВЉА ДА УЛАЖЕ У ЗНАЊЕ И РАЗВОЈ
Подршка технолошком предузетништву
У оквиру програма „mts стартап убрзање”, младим предузетницима бесповратно додељено 20.000 евра за даљи развој њихових производа. Према визији ове компаније и организације Стартит, у Србији би до 2020. требало да буде обучено 100.000 младих ИТ стручњака који ће остати у земљи и развијати сопствена пословна решења
Признања
ДВЕ ПРЕСТИЖНЕ ЕВРОПСКЕ НАГРАДЕ „МЕРКУРУ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Препозната достигнућа
Награде за најбољу балканску болницу „Меркуру” и за најбољег менаџера др Дејану Станојевићу уручене на свечаној церемонији у Лондону, у оквиру самита „Достигнућа 2017”. Посебан значај то има стога што долази у време када „Меркур” обележава седамдесет година успешног рада
